Kao mesto u kome se blagosixa i slavi Gospod i koje je i samo blagosloveno i proslavxeno Qime, Hilandar je vekovima, od svoga postanka do danawqih vremena, bio svetilnik svome narodu i to ne samo ùivotom svojih monaha, nego i pisano m i prevo$enom reyju jevan$elske blagovesti i poruke, ohrabrujuçe i podstiyuçe lekti- re, kadre da udahne preobraùavajuçi i preporodni duh pokajaqa. Da je prevodilayka delatnost bila od posebnog znayaja u manastiru Hilandaru, uverava nas i sam Sveti Sava sopstvenim radom na prevo$equ vizantijskih kanona, na yemu je kasnije ute- mexena i nawa Crkva i nawa sredqevekovna Drùava. Tom utemexivaykom poyetku sledili su zatim mnogi hilandarski prevodioci svetootayke kqiùevnosti, znani i bezimeni, od kojih je najpozna tiji starac Isaija sa svojim prevodom inaye veoma tewko prevodivog Svetog Dionisija Areopagita.
Buduçi pustiqski univerzitet koji je ra$ao plodove svetitexstva a ne pred- stavnike yovekougodniyke mudrosti, Hilandar nastavxa svoju vekovnu tradiciju u vremenu bremenitom udaxenowçu od Boga, ali i zrelom za povratak na bistre izvore jedinoosmiwxavajuçeg ùivota po Bogu, zasnovanog na veri u vaskrslog i yovekoxubivom lepotom predivnog Hrista Bogoyoveka. Namera, dakle, ove nawe edicije je (kao i kod nawih prethodnika i bogoxubivih otaca) da, pruùajuçi yitaocu reyi veynog ùivota iz usta svetitexa i ugodnika Boùijih, te bogoslova i drugih poslenika duhovne qive, omoguçimo da se plodovi duhovne zrelosti i vrlinoxubxa i danas donose, da se izgra$uje istinski i bogoliki yovek, onakav kakvim ga Bog ùeli i kakvome se xudi raduju. Takvi xudi su za yoveyanstvo nasuwna potreba jer su so zemxi i qima se ona opire truleùnosti i pogubnosti bogozaborava i utonulosti u zemaxskost ovoga sveta.
Premda svesni svoje nemoçi i oskudnost i u umeçu i spremi, no u isto vreme i svoje obaveze i pozvanosti, mi kreçemo sa objavxivaqem novih hilandarskih prevoda u nadi na Boùiju pomoç i zastupniwtvo Presvete Bogorodice, Svetogorske i Hilandarske Igumanije, oyekujuçi ujedno da çe nam se i drugi poslenici slova pridruùiti u nawem naporu.
Svetozarni put liyne svetosti prepodobnog Simeona starca (koji je u dubokoj starosti bio dovoxno mlad da u sebi porodi ùexu za jevan$elskim savrwenstvom) i rodoxubiva usmerenost Svetitexa Save (koji je u plamenu bogoyeùqe i omixenu pustiqu bio spreman da ùrtvuje da bi u rodu svome porodio hristoxubivost) i nama su, dakle, bili pouka, nadahnuçe i potpora. Qihove molitve neka i nas ukrepe na ovom »delu xubavi«, a yitaocu neka daju radost duhovnog preporoda i snaùni oseçaj iskonske sveùine sveoùivxavajuçeg Duha Boùijeg, kojim su oni tako bogato bili nadahnuti
Iguman manastira Hilandara arhimandrit Mojsije
0 σχόλια :
Δημοσίευση σχολίου
Σημείωση: Μόνο ένα μέλος αυτού του ιστολογίου μπορεί να αναρτήσει σχόλιο.